Pojam „stigma“ se često koristi u kontekstu HIV-a. U prevodu ova reč znači „znak“, „žig srama“, „otvorena rana“ i potiče od grčke reči za „ubod“, „opekotinu“ ili „žig/pečat“. Stigma često dovodi do isključivanja i diskriminacije ljudi. U slučaju osoba sa HIV-om, stigma se javlja zato što je HIV povezan sa seksom, bolešću i smrću, kao i sa stigmatizovanim ponašanjem ili kulturnim tabuima u društvu, kao što je upotreba droga. Stigma ozbiljno šteti ljudima i može dovesti do toga da deca, adolescenti i odrasli sa HIV-om dožive osećaj stida, krivice, inferiornosti i izolacije.

Tok HIV infekcije kod dece je drugačiji nego kod odraslih, zbog prirode dečijeg tela i nezrelosti njihovog imunog sistema. Brzi razvoj teške imunodeficijencije sa raznim ozbiljnim infekcijama je najvažnija karakteristika HIV infekcije kod dece mlađeg uzrasta. Međutim, dobra vest je da blagovremeno lečenje ne samo da može spasiti živote dece zaražene HIV-om, već i osigurati visok kvalitet života tako što će obezbediti razvoj imuniteta i sprečiti napredovanje bolesti. U tu svrhu se prepisuju antiretrovirusni lekovi koji delotvorno i pouzdano suzbijaju replikaciju HIV-a u telu.

Deca se mogu zaraziti HIV-om u materici, tokom porođaja i nakon rođenja kroz dojenje. Ukoliko se ne sprovode preventivne mere, rizik da HIV pozitivna majka zarazi novorođenče iznosi 15 do 30 procenata. Ako majka prima antiretrovirusnu terapiju tokom trudnoće i dojenja, rizik od prenošenja HIV-a na njenu bebu je veoma nizak. Tokom trudnoće, krv majke i bebe se ne mešaju, ali postoji stalna razmena različitih materija između majke i bebe u posteljici.

Postekspoziciona profilaksa (PEP) je specifična intervencija koja se sprovodi nakon mogućeg izlaganja HIV infekciji i koristi se od strane zdravstvenih radnika za „hitne slučajeve“. Međutim, stručnjaci preporučuju PEP i nakon rizičnog seksualnog odnosa. Postekspoziciona profilaksa uključuje:

U prvih nekoliko nedelja nakon zaražavanja, osoba uglavnom nema nikakve simptome ili se može razviti bolest nalik gripu sa temperaturom, glavoboljom, osipom na koži ili upalom grla. Kod većine ljudi, simptomi nestaju bez lečenja i HIV infekcija se ne ispoljava na bilo koji način nekoliko godina. Neki ljudi mogu živeti i više od 10 godina bez simptoma, a pozitivan rezultat na HIV testu može se otkriti slučajno tokom posete lekaru, npr. pre planirane operacije. Ljudi sa HIV-om su najzarazniji u prvih nekoliko meseci nakon zaražavanja, ali mnogi tek kasnije saznaju svoj HIV status.

Za lečenje HIV infekcije se koriste antiretrovirusni lekovi. Oni deluju tako što blokiraju replikaciju virusa u ljudskom telu.Oni omogućavaju ljudima sa HIV-om da žive duže, zdravije i produktivnije. Takođe, osoba sa HIV-om koja prima delotvornu terapiju nije više zarazna. Dok se nalazi unutar zaražene ćelije u ljudskom telu, HIV pravi kopije sebe, koje zatim zaražavaju druge, zdrave ćelije. Što je više ćelija zaraženo HIV-om, to je veći negativni uticaj virusa na imuni sistem.

Testom na HIV utvrđuje se da li je osoba zaražena HIV-om. Rutinski test na HIV otkriva antitela koja imuni sistem proizvodi kao odgovor na HIV, jer ih je mnogo lakše otkriti nego sam virus. Kod većine ljudi, antitela se pojavljuju mesec dana nakon zaražavanja i mogu se otkriti u krvi ili pljuvački. HIV se može dijagnostikovati brzim testovima koji daju rezultate istog dana. U mnogim zemljama je dostupno i samotestiranje na HIV.

Kako sprečiti prenošenja HIV-a polnim putem: