Kao simptomi infekcije srednjeg uha mogu da se jave bol i osećaj punoće u uhu. Potrebno je da dete odvedete kod pedijatra ukoliko sumnjate da ima infekciju srednjeg uha. Simptomi se obično ublaže nakon 24 - 48 časova. Lekar će vam preporučiti odgovarajuću terapiju za dete. Nemojte koristiti pamučnu vatu ili pamučne štapiće za čišćenje ušiju deteta.

Najbezbednije mesto za spavanje beba je u krevetiću pored kreveta roditelja. Zajedničko spavanje u krevetu roditelja može biti opasno za bebe. Ako odlučite da spavate zajedno, postoje stvari kojima možete da smanjite rizik.

Kada primetite znake umora kod deteta, vreme je da smanji aktivnosti i da ode na spavanje.

Alergije se dešavaju kada imuni sistem vašeg deteta reaguje na alergen kao što su hrana, grinje ili polen i drugo. Simptomi blage ili umerene alergijske reakcije uključuju osip, otok, peckanje u ustima ili na usnama, bol u stomaku, povraćanje, polensku groznicu i astmu. Znaci anafilakse uključuju otežano disanje, bol u grlu, uporan kašalj i nesvesticu. Potražite hitnu medicinsku pomoć ako mislite da vaše dete ima tešku alergiju.

Anafilaksa je teška alergijska reakcija koja zahteva hitnu medicinsku pomoć. Simptomi uključuju probleme sa disanjem, stezanje u grlu ili oticanje jezika, poteškoće u govoru, pištanje ili „vizing“, uporan kašalj, vrtoglavicu i nesvesticu. Položite dete ravno. Koristite auto - injektor adrenalina. Zatim pozovite hitnu pomoć. Veoma je važno da deca sa anafilaksom izbegavaju alergene koji je izazivaju.

Kao simptomi blage ili umerene alergijske reakcije na hranu mogu se javiti osip po koži, otoci, peckanje / bockanje u ustima, bol u trbuhu, povraćanje i proliv. Simptomi ozbiljne alergijske reakcije na hranu (anafilakse) mogu biti stezanje u grlu, otežano disanje i gubitak svesti. Potrebno je da lekar pregleda dete ukoliko sumnjate na alergiju na hranu. Deca moraju da izbegavaju hranu na koju su alergična. Ako su u riziku od razvoja anafilakse, možda će morati da nose sa sobom auto - injektor adrenalina.

Većini predškolaca je potrebno 10-13 sati sna tokom noći, a nekima i dalje spavaju tokom dana. Predškolci ponekad imaju problema sa spavanjem kao što je ustajanje iz kreveta, kao i noćne more i noćni strahovi. Dosledna rutina odlaska na spavanje je najbolji način za rešavanje mnogih problema sa spavanjem predškolskog uzrasta.

Rutina koja uključuje vreme opuštanja pre spavanja, odlazak na spavanje i buđenje u isto vreme može pomoći vašem detetu da se bolje smiri. Pomozite svom detetu da se uspava u tihom i slabo osvetljenom okruženju. Uverite se da vaše dete ima dovoljno hrane u pravo vreme, dovoljno sunčeve svetlosti tokom dana. Obratite se svom izabranom pedijatru ako vaše dete ima problema sa spavanjem koji traju duže od 2-4 nedelje ili utiču na svakodnevni život vašeg deteta.

Dobre navike poput rutine pre spavanja i dovoljno aktivnosti tokom dana olakšaće vašem detetu da zaspi. Određene pojave i navike u vezi sa spavanjem poput hrkanja, noćnih strahova i škrgutanja zubima obično su bezopasne kod dece, ali posetite svog izabranog pedijatra ako vas one zabrinjavaju. Strategije za regulisanje neželjena ponašanja tokom noći, poput čestog ustajanja iz kreveta, i uspostavljanje dobrih navika spavanja doprineće prevazilaženju ovih problema.

Većini beba mlađih od šest meseci i dalje je potrebno hranjenje i pomoć da se smire noću. Kako bebe rastu, potrebno im je manje sna. Više spavaju noću. Drugi razvoji, kao što su puzanje i anksioznost odvajanja, mogu uticati na san i smirivanje beba starijih od šest meseci.